19.01.2018.

свети Теофан Затворник: НА БОГОЈАВЉЕЊЕ

Господ је заповедио Својој Цркви да радосно празнује своје Богојављење. А свакога од нас ће увести у радост празника једино кроз суд савести.

Прослављајући свештено Богојављење, мишљу се пренесимо на само место догађаја и усресредимо пажњу на оно што се тамо догодило! Ево Витаваре! Видите на брежуљку светог Јована у одећи од камиље длаке, са кожним појасом око бедара. Окружује га безбројно мноштво народа из Јерусалима, Јудеје и испреко Јордана. Крштење Спаситеља само што се завршило и очи свију уперене на Сина Човечијег, Који излази из воде. Уопште и не виде ништа друго. Али изоштрите вером око ума и следите за Јованом, заобилазећи ово што је свима видљиво, фокусирајте пажњу на оно што није свима видљиво – на небо отворено, голуба који силази и глас који се чуо: ово је Син Мој љубљени, Који је по Мојој вољи (Мт. 3,7). Задржите поглед и не одвајајте пажњу за овог чудесног призора! О, ко ће речи нашој дати силу, да достојно опевају славу Бога, Који се у три ипостаси јавио на Јордану!

Заједно са изгубљеним рајем, небеса су се затворила правдом Божјом. Али како снажни налет воде не издржава ни снажна брана, тако се на крају тврђава правде растопила од огња љубави Божје и ево отоврених небеса. Отворимо, браћо и сестре, и ми, све силе наше природе, ненасито примимо Бога Који се открио и насладимо се Њиме. Нахранимо Њиме сва чула, све помисли и све жеље.

Погружени смо у таму, али ево изобилне светлости. Остали смо без речи због несрећног раздвајања и са небом и са собом, али ево свеоживљујућег помирења. Исцрпљени смо немоћју, али ево неисцрпног извора свих сила!

Дакле, као што након дуге и мрачне ноћи свако створење жуди за светлошћу и жељно се устремљује да прими првине зрака усходећег сунца, тако и ми, устремивши вером просветљено око ума ка Богојављењу, жељно примимо охрабрујуће зраке Божанског устројења нашега спасења, исходеће из милостиве речи Бога Оца, и насладимо се њима.

Као што створења промрзла од зиме жедно очекују пролеће које разрешује узе хладноће и поново оживљавају, тако и ми, оживљени надом нашег спасења, срцем прихватимо помирење, које је засијало у Господу Који се Крштава, и насладимо се њиме!

Као што у време летње жеге жедна земља свом снагом упија кишу са неба, тако и ми свом жељом душе примимо сваку силу која је спремна да се излије на нас од Духа, Који силази у виду голуба, и насладимо се тиме!

Зашто се и позивамо на ово? Зар нисмо ми сви већ уведени у домострој спасења? Не треба ли да смо зато и просвећени и миром испуњени и оживљени? О, када би само све било тако! Некада, сетивши се Јована Крститеља, Господ је са прекором говорио Јудејима: он је био светилник који је горео и светлио, а ви сте пожелели да тражите друге утехе у време док је он светлио. Ево, и сваке године Господ у Својој светој Цркви и на нас излива светлост Богојављена на Јордану у присуству Јовановом. Не каже ли нам он овим: ево где је светлост која пламти и светли! Гледајте пак, да не пожелите да се другачије радујете у време док Он светли!

Пазите дакле, браћо, како је опасан пут којим идете! Не изненађују ли наш слух понекад обмањиви поклици непријатеља нашег спасења?

Сујета се оглашава: дођите мени, у мени је светлост. Али у њој нема светлости, већ само привид светлости и они који је послушају, називају светлост тамом и таму светлошћу.

Свет зове: дођите мени, ја ћу вам подарити мир! Али свет не поседује мир, већ привид мира и они који бивају обманути њиме већ касно увидевши лаж, са прекором га осуђују, говорећи: Мир! Мир! А где је мир?

Кнез овога света обећава и простор и живот и снагу и задовољство. Али он не поседује ни снагу, ни слободу, ни довољност, већ само њихов привид – и обманути њиме једино имају име да су живи, слободни и задовољни, а у самој ствари су изморени и лишавањима исцрпљени робови.

Пожурите, браћо, да стекнемо навику да можемо разликовати све ово при светлости Богојављења и да не будемо заведени тиме што се само назива светлошћу и миром и моћи, а није то, већ се устремимо ка Ономе, Који јесте пут, истина и живот, а и правда и освећење и избављење.

Ето, само што нисмо стигли до суда и самоосуђивања, а то Господ и жели од нас. Цркви је заповедио да свечано празнује Богојављење, а свакога од нас жели да уведе у радост празника само кроз суд савести. Онај ко је окусио дарове ради којих Црква слави, тај се радује, а ко није окусио, нека окуси и зарадоваће се. Амин.

6./19. јануара 1864. г.

Оставите Коментар