16.02.2020.

Грех увек обећава силна богатства, силне насладе, силне радости, а кад му се предаш тек онда осетиш каква глад настаје у теби, какве те смрти све море. Осећаш да си сав умро, немаш осећања, све је одбегло, све. Он ти за грехе нуди – шта? Лажи, пакост, злобу, све грехе друге, све страсти друге, среброљубље, похоту, гордост. Човек који је гладан, он је далеко од Бога. Шта је глад? Не можеш ти душу хранити зељем и воћем земаљским и пшеницом. Она има своју храну, духовну. Њена духовна храна је Вечна Истина Божја, Вечна Правда Божја, Вечна Љубав Божја, Небеске радости. А ђаво ништа не даје, нити има, нити хоће да учини. Она непрекидно умире и никако да умре, јер је у суштини бесмртан. Чим Бога нема, чим нема Божје Истине у себи, ако нема Божје Истине у себи, душа лагано умире.

16.02.2020.

Бог наш јесте љубав и „који пребива у љубави у Богу пребива и Бог у њему“. Хришћанин који нема љубави Божије у своме срцу, нема Христов живот у души. То је велико дело човекољубља Божијег! То, што је Бог Логос сишао на земљу, постао човек, примио тело, живео међу нама, није ништа друго до пројава безграничног човекољубља Божанске љубави. Љубав нас Божија штити и брине се о свему.

09.02.2020.

Дух овога света испуњен је гордошћу. Људи који припадају овоме свету, све време свакога подучавају, увек и све знају, имају своје мишљење о свему и коментаре на сваку ситуацију. Поврх свега, ови су коментари „апсолутно тачни“ и не могу да подлегну сумњи. Зашто? Зато што су сва остала схватања по њима „глупости“. А уколико им се наложи да нешто ураде, на пример да успоставе поредак, и то не у министарству, већ у сопственој породици, видимо да је тамо потпуни, или још боље најпотпунији хаос. Ован или магарац имају неку зоолошку врсту породичног живота, и ту је све мање више у поретку који је установио сами Бог. А код ових људи тога нема, без обзира на сву талентованост, разноразна звања или чак и зарађени новац, све око њих је у потпуном хаосу.

02.02.2020.

Нема никакве сумње што се тиче величанствене промене која се ове вечери догодила у Закхејевој души и животу. Јеванђеље запажа етапе тога пута: послушање – радост – милостивост. Пре свега Закхеј је послушао и „сишао брзо“. Као што сазрели плод пада са дрвета при најмањем даху ветра, он је пао пред ноге Исусове већ након првих речи које су му биле упућене. Затим је са радошћу примио Спаситеља у свој дом. Никакво осећање се не може упоредити са радошћу спасења. До тог тренутка он је био суров и злобан човек, али у сусрету он је коначно исцељен од греха. „Господе, пола имања свога даћу сиромасима“. Он не поступа тако да би се спасао, већ зато што је већ спасен.

02.02.2020.

Ето у чему се, драги моји, крије узрок наше несређености – остајући споља са Христом, ми изнутра заборављамо на Њега и не идемо за Њим, него Њега водимо за собом. „Погледај, Господе, и задиви се мом труду и подвизима, па ћу учинити то и то.“