09.05.2019.

У том живом доживљају греха и спасења, Црква се у Светој Литургији моли: „Зашити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом“. Са једне стране прете нам последице греха, а са друге, крепи нас нада спасења, поверење наше у благодат Божију. У последњој молби-јектенији, у којој говоримо лицем к лицу са Богом, молимо да нам помогне и сачува нас у свему, за шта смо Га до сада молили, да нас помилује и спасе. Не неким другим средством и из другог разлога, већ благодаћу Својом, која је мудрост и сила Његова. Благодат Божија је Његова љубав према нама, и пошто нас љуби, Бог је свемудар и свесилан у свему што чини да би нас спасио. Он нас спасава благодаћу Својом, не зато што је мудар и силан, него зато што нас љуби и хоће, зато зна сваки начин и има сву силу да нас спасе.

09.05.2019.

Господ се није јављао једном или два пута, већ много пута. Ово значи да ма да у каквом смо стању и у ма каквим околностима, Он је свагда са нама. Господ је својим јављањима увек доносио извесну радост, помоћ, утеху. Марија стоји крај гроба и плаче, а Он иза ње, да би утешио они која тугује. Два ученика иду за Емаус, и у недоумици изливају тугу своје душе, своје развејане наде – а Господ је управо ту, са њима да би разгонио ове сумње. Апостоли су затворили своја врата, Тома не верује, док не опипа Његове ране, и Господ излази свима у сусрет.