21.04.2019.

Зато, браћо, приличи нама, Божијим људима, да прославимо Христа Који нас је заволео. Приђите, поклонимо се Њему и припаднимо као блудница, мислено целивајући Његове пречисте ноге и одступимо, попут ње, од злих дела; пролијмо, као миро на главу Његову, веру и љубав нашу; са љубављу му изиђимо у сусрет, као што му је тада народ (јерусалимски изишао), и као гранчице, сломимо своје злопамћење; простримо пред Њега, као ризе, добра дела; ускличимо молитвама и незлобивошћу, као деца; претходимо Му милостињом према сиромасима; следимо Га бдењем и постом – и не упропашћујмо труд четрдесетодневнога поста у коме смо се подвизавали, чистећи се од сваке нечистоте, да би сада и у наш Јерусалим ступио Христос. Јер је целокупан састав нашега тела назначен да постане Јерусалим, као што говори Исаија: „На Својим длановима, Јерусалиме, исклесао сам зидине твоје и населићу се у тебе“ (уп. Ис. 49, 16). Припремимо смирењем, горњу просторију наших душа, да би кроз Причешће ушао у нас Син Божији и начинио Пасху са ученицима Својим. Пођимо заједно са Ониме Који добровољно иде на страдања, понесимо свој крст, трпећи сваку увреду, распнимо себе супростављањем греху, умртвимо телесне жеље, ускликнимо: „Осана на висинама! Благословен си ти, који си пошао на добровољно мучење, којиме си уништио ад и победио смрт!“

08.04.2019.

Ево Господње похвале посту и молитви. Ево Јеванђелске основе поста. Зашто су они који себе називају следбеницима Јеванђеља изагнали из свога живота пост, као непотребан?! Нису ли се због тога међу нама умножиле страсти и безакоња и болесници и опседнути сваке врсте, зато што су неки од хришћана раскинули везу са Црквом и као сувишну ствар, одбацили молитву и пост? И живе као бесловесне животиње, водећи се једино разноразним похотама, док су се други, у својој злоби, са пеном у устима, као заиста ђавоимани, устремили ка сваковрсним злочинима: ка убиствима, самоубиствима, подметањима пожара, прокопавањима подземних канала, подметањима експлозива и осталоме.

07.04.2019.

Оно, смирење, отоврило је срце Богоотроковице за примање Духа. Њеним смирењем свет се удостојио Божијег прихватања у Благовестима. И Црква говори, да се данас Њој, која је у овоме тренутку постала Мајка Божија, радује сва творевина Господња, сабор Анђеља и људски род. И са таквом љубављу и схватљивом простотом као да говори, да као и Њена душа, тако и свака људска душа може да се отвори да прими Духа, силом тога истога слободнога смирења, које порађа љубав према Богу, у којој је сваки почетак усмерености ка истинском добру и ка истинској лепоти, истинска стваралачка стихија људскога духа.