16.02.2017.

Претерана спољашња побожност, лажно смирење, заокупљеност оговарањима и „горућим питањима“ живота Цркве, осуђивање људи због њихове побожности или става у погледу ових питања, потпуна убеђеност у то да „ми једини знамо како би ствари требало да се раде“, и, што је можда најопасније од свега, идолатризовање одређене личности или места као крајњег критеријума Православља, јесу све симптоми ове духовне оболелости. Све су то аспекти духовне незрелости. Оно што у свему овоме недостаје јесте Христос и стварна духовна борба против своје огреховљености.

05.02.2017.

Суштина фарисејства се састоји у самопреузношењу, у гордости, која толико заслепљује човека, да он престаје да види разлику између онога за шта је предназначен и онога што он још увек јесте. Он више не види своје грехове, он види само своје врлине. И са тим врлинама, гордо подигнувши главу, он прилази Богу. Фарисејство је постојало и постоји у различитим облицима, на различитим нивоима – на нивоу конкретног човека, породице, групе људи, целог народа.