05.12.2015.

Христос се бори, зато лагано корача. Он се бори с грешницима и безбожницима, и после сваке победе корачи један корак напред. Његова мањина то је црква војинствена, јер она војује заједно са Христом против зла у свету. Бог помаже тој мањини, јер окреће свако зло на добро. Тако, да моментални триjумф неправде или неразума или мржње у свету не враћа, но само зауставља за моменaт Христа и његову мањину. Црква Христова говори против рата у свету, но она зато што још представља мањину не може да га спречи. Тек кад рат и преко њене воље избије, она се ставља на страну праведнијег борца. А Бог, који из најтрулијег земљишта пушта да расту најмиришљивије биљке, окреће и рат на добро, пуштајући да на његовој мизерији никне понека добра биљка.

05.12.2015.

Кад гледамо икону Ваведвња, увек нам прво пада у очи оно величанствено степениште н стубови јерусалимскот храма, онда тај достојанствени првосвештек који малу Марију прима од родитеља, па онда поворка свечано одевених девојчица са цвеhем у рукама, које је прате. Гледајуhи ту икону, увек заборављамо да је та Анина кhерчица била дете и имала само три године. 3аборављамо да је растанак с родитељима морао болети, и да је тај тренутак – крај све величаиственасти —био и за саме родитеље ужасно болан. Да се nодсетимо управо на тај болни тренутак, јер нам он дочарава ову величнну Анине и Јоакимове жртве.

03.12.2015.

Ако и хиљаду пута падне, смиреноуман човек ћe се поново подићи, и пад ћe му се урачунати у победу. Међутим, ако гордељивац падне у грех, ок ћe одмах пасти и у очајање и поставши суров неће више хтети да устане. Очајање је смртни грех, и ђаво му се радује више него било чему другом. Тај грех се распршује исповешћу.