30.11.2015.

Непријатељ рода људског, видећи после дуготрајне и безуспешне борбе да не може потпуно да сломи и уништи истинито хришћанство, у наше дане изумео је начин како да га „учини безопасним“ за ceбe и претвори га у „со обљутавелу“ У том циљу, npeко људи који су постали његова послушна opyжијa, yкључујући и неке свештенослужитеље, па чак и високе јерархе свете Православне цркве који cy изневерили своју архијерејску заклетву, он, употребљавајући сва средства која су му доступна, са великим, препреденим лукавством, уводи, сада већ у недрима саме наше Цркве, замену истинитог хришћанства „неохришћанством“ и чак проглашава наступање неке тобоже „нове ере’; „нове епохе“ у хришћанству, у којој сва прошлост, као наводно већ „застарела“; треба да буде за6орављена и одбачена јер „противречи савременом животу“ и „кочи општи прогрес човечанства“. Све гласније се чују захтеви: „очистити хришћанство“; учинити га неким другим, саображеним, „духу времена“; а не онаквим какво је оно било од памтивека.

27.11.2015.

Он је дошао не да би чинио слична чудеса, нити да би нас фасцинирао натприродним делима и појавама. Он је мртав сишао са Крста, и смрћу смрт победио. У томе је јединствено величанство благодати и силе Његове. Он се жртвује не у храму, већ изван крова и храма, на високом дрвету Крста, да би осветио ваздух и васцелу твореиину. Свако место жртвеник постаде. Он се жртвује, не у једном граду, за један народ, већ је пострадао изван зидина градских, да би показао да је Његова жртва свеобухватна, да се приноси за целу васељену и човечанство. То је утешно за човека.

25.11.2015.

Реч Христова: Покајте се, јер се приближило царство небеско, значи: Покајте се, јер сам ја, Господ и Спаситељ ваш, дошао к вама и жртвовао се за вас, победио ђавола и смрт, па сада изнова можете да живите животом Царства. Ова реч Христова је најрадоснија вест коју је људски род икада чуо. Зато се јеванђеље и назива: јеванђеље Царства.

23.11.2015.

Хтео бих да саставим три слова или три књиге, међу којима би се у једној говорило само о томе да је човек ништа, и непрестано бих узвикивао да сам ништа. У другој бих писао да је све у свему и над свим самопрослављени Бог, а у трећој: „У свему имај трпљење до смрти.“ Било да си млад или стар, било да си се подвизавао током многих година, ако ниси имао трпљења до издисаја ништавнима ћe се сматрати дела твоја пред Богом.

22.11.2015.

Када Месија доспева до трагичног исказа о Себи: „Ја сам црв, а не човек“, исто је као да каже: „Ја сам Бог, а не само човек“ . Он нам открива истинску димензију славе у беслављу, у понижењу, љубави ради. Понижење Крста постаје слава, јер се Господ добровољно жртвовао ради оних које љуби. Када је у беслављу, када је понижаван и када наг бива распет, „ради нас људи и ради нашег спасења“, тада Црква у Њему препознаје Цара славе: „Царем Га зовем, јер Га видим Распетога“.

18.11.2015.

Адам није евхаристијски прихватио творевину, љубав и заповест Божију. Он није послушао Бога. Поступио је индивидуалистички, брзоплето, а затим и дрскокукавички. Уплашио се од Бога када Га је чуо да хода по Рају. Кривицу је бацио на другога, на Еву, на змију. Осудио је другога. Осудио је Бога. Примио је проклетство.

07.11.2015.

Господ Исус Христос је рекао: где црв њихов не умире, и огањ се не гаси (Мк. 9, 46). Оведе се под црвом подразумева наша савест. Кад чинимо некакве срамне грехе, па макар то нико од људи не видео, савест нас мучи. Она, попут црва, даноноћно гризе човеково срце, призивајући га на покајање. У будућем животу нема кајања. Тамо ће савест да мучи човека попут какве страшне змије. Тамо ће постојати самосажаљење. Но, то је жаљење без поправљања, без љубави, сажаљење које прелази у мрачни и безизлазни очај. Сама реч “ад” значи “заборав”. Ад је земља заборава. Ад је тамо где нема наде. Неки људи кажу: “Бог ће све да загрли и ако је ад изван Божијег домашаја, онда то значи да Бог ипак није свуда присутан.” Црква на то одговара да је Бог присутан свуда и у свему. Али Бог је у рају присутан као Љубав која неизрециво радује светитеље, а у аду као сила која суди и кажњава.

02.11.2015.

Највеће што сам видео то није човек без греха но човек, који свесно и вољно искупљује свој грех.
Дизање пониженог Бога једина је ствар, која ми се учинила већа и од Бога, и несравњено већа од земље.
И видео сам, близанци моји, видео сам свуда нокте Луциферове, мада ретко без рукавица; и рогове његове, мада ретко без калпака; и безбојне очи његове, мада ретко без бојених наочара; и ледено лице његово, мада ретко без топле маске; и мач у руци његовој, мада ретко без крста; и маслинову грану мира на грудима његовим, мада ретко без отровне стреле; и нарцис љубави за солуфама његовим, мада ретко неоплетен змијама.