19.06.2014.

Реч о вери никада није била лака за прихватање. Али у наше време људи су у толикој мери заокупљени проблемима земаљског битисања, да многи једноставно немају времена да чују ту реч и да се задубе у мисли о Богу. Понекад се вера своди на празновање Рождества Христовог и Пасхе и поштовање још понеких обреда само због тога да се „не одвојимо од корена“, од националне традиције. Понегде вера одједном постаје „модерна“, и људи иду у цркву да не би заостајали за суседом. Али за многе главни проблем представља пословни начин живота, посао. „Пословни људи“ представљају посебну генерацију људи двадесетог века за које не постоји ништа друго осим њихове сопствене функције у некаквом „послу“, бизнису, који их заокупља у потпуности и не оставља ни најмањи зрачак светлости или паузу која је неопходна да би се чуо глас Божији.

07.06.2014.

Јеретички богослови отишли су чак тако далеко да говоре и пишу отворено, да је страх Господњи несагласан са хришћанством. Да хришћанин, дакле, не сме имати никаква страха од Бога! Они највише говоре о љубави, без страха, и о Богу, као Оцу, али не и као Судији. То је довело многе западне народе до кобних последица. Јер духовна љубав о којој се говори у Јеванђељу, ако се не штити и небрани мразом страха Господњега, брзо прелази у телесну страст, а ова опет у трулеж живота. А до које је мере разврат – назван љубављу – завладао у тим јеретичким народима, тешко је описати. Када би се свети Павле поново јавио на Западу, зачудио би се како се морал незнабожачког Коринта распростро по њиви Господњој, и како је много данас Коринта у свету! Зачудио би се и заплакао би апостол Божији кад би видео како се разврат, под именом љубави шири, организовано и легализовано, кроз песму и причу, кроз књиге и слике, кроз позоришне представе и романе, и кроз све могуће – у његово време и непознате – начине и путове. Заиста разврат, узвикнуо би Павле опет, каква се и код незнабожаца не чује.

03.06.2014.

Прените се из сна и скините лонац са свога жишка; нека засветли. Не стидите се своје вере; јер безумни се стиде најбољег свог имања. Не прећуткујте име свога Бога, но објављујте га лево и десно, снагом и поносом. Јер језик, који се не чисти огњеним именом Божјим, јесте само справа за пљување, за стварање и множење упљувка.
Скрените с пута безбожничког, скрените одмах, ма попали у трње и теснац. Јер пут безбожнички је гладак но – кратак, и завршава се магарећом кљусом. Нека вам се смеју они што ходе по путу глатком и утрвеном – ви ћете се смејати на крају крајева.