тринаесто писмо

[dropcap letter=“Ч“][/dropcap]едо моје, добио сам твоје писмо и дајем ти одговор на оно што ми пишеш.

Ти, дакле, питаш ко ћe од ово двоје пре задобити благодат: безмолвник или послушник. Несумњиво је да послушан ученик брзо задобија благодат и да никада није у опасности. Он се не плаши нити да ћe пасти, нити да ћe се изгубити. Само да не падне у немар. Када Христос уђе у човека, он безмолвствује и када је сам и када је са другим људима, и свугде има мир.

Благодат Божија не зависи од човекове старости, него од начина [на који се подвизава] и од милости Господње.

Опитност кроз делање задобија се с годинама. Благодат се и назива благодаћу зато што је то дар, даровање које зависи од Бога, и даје се сразмерно топлини вере, смиреноумљу и доброј намери.

Соломон је добио благодат као дванаестогодишњак, Данило у истом том узрасту, а Давид у време док је био дечак који је напасао очево стадо. На исти начин задобијали су је и древни и новији oци.

Када се човек уистину покаје, благодат му се одмах приближава и умножава се његовом ревношћу. А опит захтева вишеroдишње подвизавање.

Онај који од Господа тражи благодат, мора да трпи тескобу и искушења, без обзира на то како она долазе. Ако у време искушења негодује и не покаже довољно трпљења, онда неће доћи ни довољно благодати, његове се врлине неће усавршавати и неће се удостојити никаквих благодатних дарова.

Ако је неко сазнао какав је дар Божији – да су то жалости и уопште све оно што нам искушења проузрокују — онда је уистину нашао пут Господњи. Он чека када ћe она [искушења] доћи јер се њима очишћује, и трпећи их, просветљује се, и созерцава Бога.

Бог се не може видети другачије него посредством знања. То знање је созерцање односно,када спознаш да је Бог уз тебе, да се крећеш у Богу, да Он види шта чиниш и пазиш да га не ражалостиш. Он види све што је изван и све што је унутра, и тада не грешиш јер га видиш и волиш и пазиш да га не ражалостиш, „јер ти је са десне стране“

Сваки, дакле, који греши, не види Бога, него је слеп.